U dijaloškoj emisiji Federalne televizije “Izbori 2014.”, emitovanoj 22.09.2014. godine, gosti emisije govorili su o tome zašto su se kandidovali za predstojeće izbore i šta će ponuditi u periodu koji slijedi. U emisiji su govorili kandidati/kine za Parlament Federacije BiH, Marinko Čavara (HDZ BiH), Alma Kratina (Demokratska fronta), Boro Krišto (HDZ 1990) i Damir Mašić (SDP BiH). Pozivu za učešće nije se odazvao SDS. “Istinomjer” je zabilježio glavne tačke u izlaganjima onih kandidata čije su partije učestvovale u vlasti u mandatu 2010-2014. godine, te napravio pregled onoga što su kandidati predstavili biračima/cama, u odnosu na ispunjenost obećanja njihovih stranaka u aktuelnom mandatu.
Ukoliko se osvrnemo na izlaganje Damira Mašića (SDP BiH), kandidata za Predstavnički dom Parlamenta FBiH i dosadašnjeg Ministra obrazovanja i nauke FBiH, čija je partija bila na vlasti u mandatu 2010. – 2014. u FBiH, vidjet ćemo da je isti bio najviše fokusiran na „postignuća“ njegove partije u proteklom mandatu, a manje je govorio o koracima koje će poduzeti u narednom mandatu (pod uslovom da budu dio vlasti). Također, treba napomenuti da se Mašić najmanje osvrnuo na aktivnosti, kako do sada sprovedene tako i planirane, njegovog resornog ministarstva i na oblast obrazovanja kao takvu.
Kao prvi zadatak SDP-a BiH u narednom mandatu, u oblasti obrazovanja, Mašić je naveo eliminisanje segregacije i diskriminacije u osnovnom i srednjem obrazovanju. SDP je isto obećanje dao i pred izbore 2010. godine, međutim nisu poduzeti značajniji koraci kako bi se isto ispunilo. Ovakav sistem obrazovanja još postoji u 34 odgojno-obrazovne ustanove u FBiH. U svom nastupu Mašić se najviše osvrtao na razloge zbog kojih ovo obećanje nije bilo ispunjeno u proteklom mandatu, stavljajući na prvo mjesto odbijanje saradnje od strane kantona. No, iako je spomenuo prepreke za ukidanje segregacije u osnovnom i srednjem obrazovanju, nisu iznesene konkretne aktivnosti koje SDP planira provesti, ako bude dio vlasti, kako bi eliminisao segregaciju i diskriminaciju u osnovnim i srednjim školama, te je ostalo nejasno kako bi se ovo obećanje ispunilo u predstojećem mandatu s obzirom na postojanje navedenih prepreka. On je naveo kako je potrebna suštinska i strukturalna reforma obrazovanja, koja bi za početak značila transfer dijela nadležnosti sa kantonalnog na entitetski nivo, ističući da bi zapravo nadležnosti po pitanju obrazovanja trebale biti na državnom nivou. SDP je i 2010. godine u svom programu naveo da koordinacijsku politiku, strategiju i planove za razvoj obrazovanja treba donositi na državnom nivou, ali se po tom pitanju u mandatu 2010-2014 nije desilo ništa. Ni druga obećanja ove stranke koja su se odnosila na državni nivo vlasti u oblasti obrazovanja nisu ispunjena (npr. obećanja o usvajanju okvira kvalifikacija u visokom obrazovanju, osnivanju institucije za vođenje statistike u obrazovanju na nivou BiH, o uključivanju BiH u OECD programe praćenja znanja, i sl.), te je i u ovom slučaju ostalo nejasno šta bi SDP uradio drugačije u predstojećem mandatu u odnosu na tekući, kako bi ostvario ove ciljeve.