Tim stručnjaka MMF-a pod vodstvom Martina Petrija obavio je virtuelnu posjetu Bosni i Hercegovini od 19. oktobra do 18. decembra 2020., te je zaključio razgovore u sklopu konsultacija prema članu IV Statuta MMF-a za 2020.
Dogovor sa vlastima u BiH o novom trogodišnjem proširenom aranžmanu (Extended Fund Facility – EFF) još nije postignut zbog nedostatka konsenzusa u vezi reformi koje bi trebale biti dio programa.
Petri je izjavio da ekonomija BiH trpi značajne posljedice zbog pandemije COVID-19.
– Nakon povećanja obima aktivnosti ljetos, kada je izgledalo da je širenje virusa pod kontrolom, novi val infekcija u BiH i širom Evrope doveo je do nove neizvjesnosti i prisilio vlasti da ponovo uvedu mjere da bi zaustavile širenje zaraze. Po našim procjenama, ekonomija će se smanjiti za 5,5 posto ove godine, što predstavlja odraz utjecaja pandemije na turizam, ugostiteljstvo, transport i proizvodnju, između ostalog. Za 2021. predviđamo oporavak ekonomskih aktivnosti za četiri posto ukoliko vlasti budu u stanju održati makroekonomsku stabilnost i ograničiti zdravstvene rizike, i uz pretpostavku da će vakcina biti široko dostupna u drugoj polovini godine – rekao je Petri.
Dodao je da su vlasti reagirale brzo i efikasno da bi zaustavile širenje zaraze i uvele su mjere podrške zdravstvenom sistemu, te da je u prethodnim godinama akumuliran određeni fiskalni prostor, što je pomoglo u tim naporima i omogućilo vlastima da daju podršku građanima i firmama tokom krize.
– U finansijskom sektoru, moratorij na otplatu kredita je pružio olakšanje dužnicima. Aranžman valutnog odbora i dalje pruža podršku stabilnosti finansijskog sistema. MMF je dao podršku tim politikama u vidu Instrumenta za brzo finansiranje (Rapid Financing Instrument –RFI) od 333 miliona eura, koji su doznačeni u aprilu 2020. – naveo je Petri.
Istakao je da je Misija MMF-a razgovarala s vlastima o mogućnostima pružanja dodatne podrške putem novog programa, koji bi BiH pomogao da se bolje izbori sa krizom izazvanom COVID-19.
– U tom kontekstu, MMF bi mogao osigurati finansiranje za dodatnu potrošnju za podršku zdravstvenom sistemu, firmama i domaćinstvima, i za podršku najugroženijima. Programom je predviđena dodatna potrošnja na zdravstvenu zaštitu, subvencioniranje plata i pomoć nezaposlenima, kao i podrška fondovima za kreditne garancije da bi se proširilo kreditiranje banaka prema firmama koje imaju problema sa nedostatkom sredstava – kazao je Petri.
Poručio je da Misija MMF-a podržava planove vlasti u vezi budžeta za narednu godinu, koji će pomoći oporavku ekonomije.
Petri je pojasnio da su diskusije također vođene o reformama koje će postaviti temelje za brži i inkluzivniji rast, a misija je postigla razumijevanje u važnim oblastima strukturalnih reformi, uključujući reforme u sektoru javnih preduzeća, upravljanja javnim finansijama, nadzora potrošnje za potrebe suzbijanje pandemije te javnih nabavki.
– U dvije oblasti razgovori još uvijek nisu finalizirani. Prvo, za potrebe unaprjeđenja jedinstvenog ekonomskog prostora potrebne su reforme u pogledu digitalizacije, stvaranja jedinstvenog energetskog tržišta i promoviranja kreditne ekspanzije uključujući i putem bolje naplate potraživanja. Drugo, da bi bio ojačan okvir za finansijsku stabilnost potrebno je uspostavljanje fonda za restrukturiranje banaka i jačanje saradnje između entitetskog i državnog nivoa u pogledu predviđanja i upravljanja potencijalnim finansijskim krizama. Te reforme bi donijele značajne ekonomske koristi stanovništvu BiH i istovremeno ojačale otpornost ekonomije na potencijalne krize – precizirao je Petri.
Dodao je da Misija zahvaljuje vlastima na produktivnom angažmanu, te da bi diskusije trebale biti nastavljene u bliskoj budućnosti da bi bio postignut dogovor o programu podrške bosanskohercegovačkoj ekonomiji, saopćeno je iz MMF-a.