Niku Vilkinsu je otkrivena leukemija kada je imao samo četiri godine. Do svoje četrnaeste podvrgnut je svim mogućim vrstama lečenja, uključujući hemoterapiju, zračenje, pa čak i transplantaciju koštane srži uzete od njegove sestre, ali bolest se uporno vraćala.
Preostala mu je još samo jedna mogućnost: eksperimentalna terapija Univerziteta Pensilvanije. Pošto je o tome obavestio sina, otac Džon Vilkins upitao ga je da li je svestan šta će se desiti ako ni ova terapija ne da rezultate. “Bilo mu je jasno da bi mogao da umre. Stoički je to primio”, seća se Džon Vilkins.
Nekoliko meseci kasnije, otputovali su iz Virdžinije u Filadelfiju, gde je Nik postao učesnik eksperimenta.
Nova terapija se bitno razlikovala od dosadašnjih: umesto da napadaju ćelije raka toksinima, kao što je to slučaj kod hemoterapije i zračenja, ljekari u Filadelfiji “naučili” su Nikove imunološke ćelije da uspešnije ubijaju rak.
Dva mjeseca kasnije, Nik je bio izlečen. Od tada je prošlo pola godine, a raka nema ni u naznakama.
Kako funkcioniše nova terapija? Lekari prvo odstranjuju pacijentove T-ćelije, koje igraju ključnu ulogu u imunološkom sistemu, da bi ih zatim reprogramirali, dodajući im nove gene. Kada se ponovo ubaci u organizam, svaka modifikovana ćelija umnožava se do 10.000 ćelija. Ove ćelije “lovci” pronalaze i ubijaju rak u telu pacijenta.
U suštini, naučnici pokušavaju da nauče Nikov organizam da se bori protiv raka na isti način kao što se naš organizam bori protiv obične prehlade.
Nova terapija, doduše, kod pacijenata izaziva kratkotrajne simptome slične simptomima prehlade – Nik je jedan dan bio na odeljenju intenzivne nege – ali su zato pošteđeni mnogo težih i dugotrajnijih efekata hemoterapije.
Univerzitet Pensilvanije sada namerava da u saradnji sa još nekim zdravstvenim centrima testira terapiju na većem broju pacijenata.
Postavlja se pitanje da li će se Niku vratiti leukemija. Istraživanja nove vrste terapije počela su 2010. i do sada je stopa povraćaja raka relativno mala. Od osamnaestoro obolele dece koja su potpuno ozdravila, samo petoro je imalo recidiv, dok je među 12 odraslih pacijenata koji su se potpuno izlečili zabeležen samo jedan slučaj povraćaja raka.
Jedan od najpozitivnijih aspekata nove terapije jeste činjenica da neće biti naročito teško reprodukovati je u drugim zdravstvenim centrima. “Nadamo se da ćemo relativno brzo ostvariti napredak”, kaže dr Dejvid Porter, hematolog i onkolog Univerziteta Pensilvanije. “Možda neće biti dostupna svima već sledeće godine, ali ne verujem ni da će proći deset godina.” (blic.rs)
Komentari
Komentara
