Vanredni parlamentrani izbori u Srbiji biće održani 24.aprila 2016.godine. Poslednji vanredni parlamentarni izbori u Srbiji održani su 16.marta 2014.godine. Da li su Srbiji potrebni novi vanredni parlamentarni izbori? Da li se Srbija nalazi u političkoj (ne)stabilnosti. Posle otvaranja pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom (EU) pitanje o opravdanosti održavanja vanrednih parlamentarnih izbora razdelilo je srpsku ali i međunarodnu javnost. Istovremeno sa vanrednim parlamentarnim izborima održavaju se izbori za Skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodina i lokalni izbori.
Posledice katastrofalne vladavine Borisa Tadića i Demokratske stranke (DS) pod njegovim vođenjem još uvek se osećaju u Srbiji. Nesporno je, da je pojavom Srpske napredne stranke (SNS) došlo do osveženja na političkoj sceni Srbije. Došlo do odlučnog zaokreta u mnogim aspektima srpske politike, posebno kada je u pitanju vođenje dijaloga između zvaničnog Beograda i Prištine i opredeljenosti ka članstvu u EU. Osam godina vladavine Borisa Tadića unazadilo je Srbiju, tako da će oporavak Srbije trajati duži period kako bi se eliminisale negativne posledice njegove vladavine, bez obzira ko bude na vlasti u Srbiji. U Srbiji će u narednom periodu biti potrebno sprovesti regionalizaciju i obezbediti ravnomeran razvoj svih delova te države.
Na parlamentarnim izborima, prema proporcionalnom sistemu, za Narodnu skupštinu Republike Srbije, bira se 250 narodnih poslanika. Pravo glasa ima 6.737.808 registrovanih glasača. Na Kosovu, kojeg Srbija prema važećem ustavu još uvek smatra svojom Autonomnom pokrajinom parlamentarni izbori biće održani u sredinama u kojima živi srpska zajednica.
Republika Srbija, prema važećem izbornom Zakonu, koji je usvojen 2000. godine, a izmenjen 2004. godine, predstavlja jednu izbornu jedinicu. Poslanički mandati raspodeljuju se proporcionalno broju osvojenih glasova. Izmene starog izbornog zakona prevashodno se odnose na političke stranke nacionalnih manjina u raspodeli mandata, koje ukoliko ne pređu izborni cenzus od 5% glasova za njih važi „prirodni prag“’, koji se dobija kada se broj važećih glasova podeli sa 250 poslanika za svako poslaničko mesto, što je u zavisnosti od izlaznosti na izbore, predstavlja između 12.000 i 16.000 glasova.
Na parlamentarnim izborima učestvuje 20 listi. Na prethodnim parlamentarnim izborima 2014.godine učestvovalo je 19 listi.
Republička izborna komisija (RIK) do sada je proglasila važećim izborne liste: ● Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje ● Za pravednu Srbiju – Demokratska stranka (NOVA, DSHV, ZZS) ● Ivica Dačić – „Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma“ ● Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka ● Dveri – Demokratska stranka Srbije – Sanda Rašković Ivić – Boško Obradović ● Vajdasági Magyar Szövetség-Pásztor István – Savez Vojvođanskih Mađara-Ištvan Pastor ● Boris Tadić, Čedomir Jovanović – Savez za bolju Srbiju – Liberalno demokratska partija, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Socijaldemokratska stranka ● Muamer Zukorlić – Bošnjačka demokratska zajednica Sandžaka ● SDA Sandžaka – Dr Sulejman Ugljanin ● Za slobodnu Srbiju – Zavetnici – Milica Đurđević ● Grupa građana za preporod Srbije – prof. dr Slobodan Komazec ● Ruska stranka – Slobodan Nikolić ● Republikanska stranka – republikánus párt – Nikola Sandulović ● Srpsko ruski pokret – Slobodan Dimitrijević ● Borko Stefanović – Srbija za sve nas ● Dijalog – Mladi sa stavom – Stanko Debeljaković ● Dosta je bilo – Saša Radulović ● Partija za demokratsko delovanje – Ardita Sinani Partia për veprim demokratik ● Zelena stranka ● U inat – Složno za Srbiju – Narodni savez
Za sada je, prema istraživanju, u ubedljivoj prednosti lista „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje (Srpska napredna stranka, Socijaldemokratska partija Srbije, Partija Ujedinjenih penzionera Srbije, Nova Srbija, Srpski pokret obnove, Pokret socijalista)“. U Parlament sasvim sigurno ulaze: Koalicija okupljena oko Socijalističke partije Srbije (SPS), Srpska radikalna stranka (SRS), Demokratska stranka (DS), Dveri-DSS, Savez za bolju Srbiju (SDSS, LDP, LSV) i najverovatnije Pokret „Dosta je bilo“ i stranke manjinskih zajednica.
Nesporno je da će pobednik izbora biti koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke (SNS). SNS će najverovatnije formirati novu srpsku vladu. Ko će biti koalicioni partneri još uvek zavisi od namera SNS-a, da li će da stvara široku koaliciju ili će vladu formirati sa manjim strankama. Za manjinske zajednice važno je da pored zastupljenosti u Parlamentu Srbije budu zastupljene i u Vladi Srbije.
Iako je naziv liste oko SNS-a Srbija pobeđuje, da li će Srbija zaista pobediti u mnogome je zavisno od Aleksandra Vučića, predsednika SNS-a i aktuelnog premijera Srbije. Dosadašnji način vladanja morat će nadograditi i zahvaliti se nekim dosadašnjim saradnicima na saradnji i svoju ekipu ojačati novim mlađim i stručnim kadrovima, koji neće biti opterećeni ideologijom nego ostvarivanjem zacrtanih ciljeva i rezultata.
Analitičari smatraju, da je za budućnost parlamentarne demokratije u Srbiji važno da u narednom periodu postoji jaka i aktivna opozicija kao korektiv vlasti što do sada nije bio slučaj.
aktuelno.ba – (IFIMES)
Komentari
Komentara
