Izbori 2014, predstavljali su biranje najboljeg izvodjaca politike “pragmaticnog srpskog nacionalizma” koja ce promovisati tesnu saradnju sa EU i Zapadom, ali bez prihvatanja njihovog vrednosnog sistema i uz negovanje panslavenskih emocija (odnosi sa Rusijom) i temeljnih postavki srpskog nacionalizma.
Pobeda SNS sa tako ubedljivom vecinom pogubna je za politicki život Srbije. Takoreci, pluralizam je gotovo nestao. Parlament koji i do sada nije obavljao svoju kontrolnu funkciju imace još manji znacaj i ulogu u ovom sazivu. Partijski uticaj ce biti veci nego ikada…
Kriza u Ukrajini otvorila je mnoge sumnje u pogledu buduce orijentacije vlade. Cinjenica da su Aleksandar Vucic i Ivica Dacic odmah posle izbora otputovali u Moskvu u jeku ukrajinske krize takode otvara neka pitanja. Izjava o Ukrajini je uznemirila zapadne posmatrace koji pažljivo prate svaki pokret u odnosima Srbije sa Moskvom. Taj odnos je upravo u ovom trenutku od kljucne važnosti u pozicioniranju buduce vlade u odnosu na reforme i evropske integracije, posebno clanstvo u NATO.
Najviše zabrinjava odnos nove vlade prema Republici Srpskoj koji se i dalje zasniva na politici “ocuvanja Dejtonskog sporazuma i Republike Srpske”. Takode, uznemirava i cinjenica da je upravo Milorad Dodik, nakon sastanka sa Aleksandrom Vucicem, imao zadatak da obelodani stav o Ukrajini.
Najveca neizvesnost važi za buduce uredivanje Srbije. U tom pogledu SNS nije dala ni naznake pravca u kom ce se kretati, a u praksi je nastavila politiku centralizacije Srbije, posebno u Vojvodini. Vojvodina je najveci poraz onih stranaka koje zagovaraju autonomiju.
Izvor: Helsinški bilten, Br. 101
Izvod iz duze studije pripremila Sonja Biserko.
aktuelno.ba
Komentari
Komentara
